ДУНАВСКА УЛИЦА, ДУНАВ И ПАРК, НЕКАД И САД
.jpg)
Улица још из времена Петроварадинског шанца, после Златне греде најстарија у старом језгру града. Улица је у ствари била насип између две баре, лева страна је засута тек 1918. године. На мапи из 1745. и дуго после тога називала се Auf-den-Brück (на мосту). На самом мосту налазили су се мали дућани у дрвеним будама. Немци су овај сокак називали Donaugasse, а Мађари Duna utca. Једно време звала се Петроварадинска улица. Туда је водио пут према Дунаву и понтонском мосту за Петроварадин. Између два светска рата улица је носила име Јаше Томића, за време Другог светског рата Мађари су је прекрстили у улицу др Ласла Бардошија, да би се коначно усталио назив Дунавска улица после 1944. године. (Са званичног сајта Града)
Izgled Dunavske ulice se nije bitno izmenio tokom XX veka. Posle II svetskog rata srušena je zgrada sa kupolom na levoj strani. (Donja slika) U njoj je bila gvožđara. Krst je premešten u portu Saborne crkve, a sada je skoro na istom mestu spomenik Zmaj-Jovi.
''Posle elibertacije Novi Sad je brzo napredovao, izrastajući u značajno privredno središte, koje je, međutim, po lepoti i ugledu još dugo zaostajalo iza vojničkog, uređenijeg, lepšeg i otmenijeg, Varadina preko puta Dunava, kojeg je prehranjivao i snabdevao mnogom drugom robom. U samom Novom Sadu trgovačko-zanatlijske delatnosti su znatno nadmašivale zemljoradnju, u kojoj su preovlađivali povrtari, baštovani i bostandžije. Prostrani pašnjaci oko grada su zato pogodovali uzgajanju mnogih dželepa volova na čijoj su prodaji širom Austrije lepe kapitale stekle moćne dželebdžijske porodice Bogdanovići, Rackovići, Vujići, Milankovići, uzdižući se u red najuglednijih građana novosadskih.'' (Dr Čedomir Popov: NOVI SAD U VREME OSNIVANJA SRPSKE ČITAONICE)
Za vreme poplave 1876. godine.
’’Taj dinamični trgovačko-zanatlijski svet daje Novom Sadu živost, neobičnu za jednu daleku provincijsku varoš, na periferiji prostranog Habsburškog carstva. On radi, posluje, proizvodi, pazari i šićari, ali se i veseli i zabavlja svirkom i pesmom po krčmama ("Zeleni venac", "Kod tri krune", "Kod Grajnera", "Kod ševe", "Zlatna patka", "Kod fazana", "Bela lađa", "Kod kraljice engleske"), na ne baš redovnim pozorišnim predstavama i na druge načine.... Najupečatljiviji utisak u Novom Sadu ostavljaju mnogobrojni dućani i pijace koji se pružaju duž gotovo svih ulica u centru grada. Znameniti austrijski graničarski general Molinari, rodom iz Titela, dolazio je kao dete 20-ih i 30-ih godina dedi u Novi Sad i najživlje upamtio pijacu u Dunavskom sokaku. "Naročit utisak - kaže - ostavljale su na mene velike količine raznovrsnih, delom kolosalnih riba koje su hvatane u Dunavu. Riblja pijaca bila je u Dunavskom sokaku baš ispod naših prozora. Bilo je tu šarana, lososa, moruna, jesetre, da navedem samo najvažnije vrste." (Dr Čedomir Popov: NOVI SAD U VREME OSNIVANJA SRPSKE ČITAONICE)
Pristanište je na mestu gde se Dunavskom ulicom i ulicom Miloša
Bajića od sadašnje Riblje pijace izlazi na Dunav. Na levoj strani
slike su tri (ili čak četiri) tikvare - drevena plovila sa izbušenim
stranicama u kojе su ribari istovarali ulov gde se živa riba čivala
do prodaje.
Kad je reč o spoljnom izgledu grada, zanimljivi su opisi nekoliko poznatih savremenika koji su o njemu sačuvani. Apotekar Franc Šams još 20-ih godina opisuje Novi Sad kao živu varoš, čiji je dinamični razvoj i prosperitet vezan za Dunav. Mnogobrojni njegovi rukavci, limani i kanali omogućuju lako povezivanje grada sa okolinom i sa svetom. "Brodovi od najmanjih do najvećih vrsta - veli Šams - nalaze se na levoj obali dunavskoj. Tamo se vide lađe koje noseći 6 do 8.000 merica žita, seku Dunav nagore i nadole... Divno blistaju ovde u zapadnom pravcu, osvetljene zahodnim suncem, zgrade i crkveni tornjevi kraljevskog ugarskog slobodnog grada Novog Sada... Nalevo više mostobrana izliva se Dunav u takozvani Liman, koji vrlo dobro dolazi trgovcima jer s natovarenim lađama mogu da dođu do svojih magazina." A u mnogim od tih magazina, dućana i pijačnih tezgi, uvek ima svežih poljoprivrednih proizvoda koje do samih prilaza jermenskoj crkvi i današnjoj zgradi pošte lađicama i čamcima dovlače Kamenčani, Ledinčani i Rakovčani. (Dr Čedomir Popov: NOVI SAD U VREME OSNIVANJA SRPSKE ČITAONICE)
Ovo je, početkom XX veka, na prostoru sadašnjeg Dunavskog parka.
Još veći značaj od kanala i rukavaca Dunava za Novi Sad imao je čuveni pontonski most prema Petrovaradinu. U svojim Uspomenama Mihailo Polit-Desančić ga se iz detinjstva seća kao "najvažnijeg predmeta" u celom gradu. Taj je most "pravo položen preko 32 pontona", a dug je 420 koraka. "S obzirom na čvrstinu i naročiti oblik pontona, to je neosporno najlepša tvorevina ove vrste u Austrougarskoj monarhiji" - kaže Polit. Preko zime on se sklanja i vezuje uz obale, a s proleća se ponovo postavlja. "Najveći događaj u godini je", nastavlja on, upravo kad se "namešta most prema Varadinu." Tada se "velika parada" gradila: "Izišli bi đeneral s jedne strane, a s druge gradonačelnik, vojna muzika bi svirala, a kad je most bio gotov bila su svečana rukovanja na kraju." (Dr Čedomir Popov: NOVI SAD U VREME OSNIVANJA SRPSKE ČITAONICE)
Dunavska ulica početkom XX veka.
.jpg)
.jpg)
''Првих година XX века, када је на месту гостионице „Код енглеске краљице” подигнута судска палата (данас Музеј Војводине). Тада је шири простор испред ове палате лепо уређен, засејана је трава, засађено дрвеће, а кроз травњак су направљене земљане стазе. У парку према Дунавској улици постављена је скулптура Нимфа у виду водоскока, рад познатог новосадског вајара Ђорђа Јовановића, а 1925. године около је направљен први цветни партер... Некада су у парку биле буде с посластичарницом и цвећаром...'' (Са званичног сајта Града)
.jpg)
На наткривеном подијуму - салетни - недељом су се одржавали променадни концерти. После II светског рата ту су се повремено за државне празнике одржавали концерти војног оркестра.
Наставак следи
